KOMPLETNA LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA NA JEDNOM MESTU

Biohemija

Hematologija

Hematologija se bavi proučavanjem krvnih elemenata i krvne plazme. Najčešća hematološka analiza koja se radi je kompletna krvna slika.

Parametri kompletne krvne slike su: leukociti, leukocitarna formula, eritrociti, hemoglobin, hematokrit, eritrocitni indeksi i indeksi trombocita. Osim kompletne krvne slike najčešće se u okviru hematologije određuje i brzina taloženja krvnih elemenata (sedimentacija).

DOLAZAK I UZIMANJE UZORAKA U VAŠEM DOMU!

Hemostaza

Hemostaza pomaže u održavanju homeostaze ljudskog organizma tako što:

• Omogućava normalan protok krvi kroz krvne sudove;
• Zaustavlja krvarenje nakon povrede krvnog suda.

Osnovni(screening) testovi koji se rade u laboratoriji su PT, Aptt, i određivanje fibrinogena. Osim osnovnih testova u testove za ispitivanje hemostaze koristi se široka paleta specifičnih testova koji se rade uz lekarsku konsultaciju.

Imunohemija

Imunohemija uključuje skup analiza koje se bave proučavanjem hemijskih supstanci, komponenata i funkcija imunog sistema kao i interakcije antigen-antitelo.

U imunohemijske analize možemo svrstati određivanje:

• Nivoa hormona – Hormoni se stvaraju u endokrinim žlezdama, izlučuju u krv koja ih transportuje do ciljanih ćelija. Hormoni su odgovorni za kontrolu i pravilan rad gotovo svih procesa u organizmu. Oni utiču na rast, razvoj, metabolizam, apetit, san, plodnost, seksualni nagon, kontrolišu naše raspoloženje i određuju kako se nosimo sa stresom..

U našoj laboratoriji možete uraditi hormone štitne žlezde, hormone nadbubrežne žlezde, hormone hipofize i polne hormone. Izbor analiza hormona, kao i njihovo tumačenje treba isključivo prepustiti profesionalcima koji u obzir uzimaju anamnestičke podatke kao i dopunske dijagnostičke metode.

• Tumor markera – supstance koje se stvaraju u prisustvu malignih i benignih promena pa i u nekim fiziološkim stanjima (trudnoća). NE služe za dijagnostikovanje maligniteta već za pobuđivanje sumnje, kao pomoć u proceni uspešnosti terapije i prognozi, praćenje toka ozdravljenja i otkrivanje recidiva nakon završenog lečenja;
• Koncentracije vitamina – Pod vitaminskim statusom podrazumeva se količina vitamina u telu I danas zahvaljujući razvoju nauke vrlo je jednostavno odrediti vitaminski nedostatak koji može biti uzrok vaših zdravstvenih problema. Određivanje koncentracije vitamina se preporučuje svima, a posebno osobama koje se nepravilno hrane ili su izložene psihofizičkom opterećenju.
• Nivoa leka – Za određene grupe pacijenata koji su na hroničnoj terapiji, jako je važno da doza koju uzimaju bude adekvatna, merenjem koncentracije leka u krvi se omogućava uvid u efikasnost terapije i sprečava predoziranja.
• Serološka ispitivanja – ova dijagnostika se bazira na praćenju titra specifičnih antitela koja se javljaju u odgovoru na virusnu infekciju. Prva antitela koja se pojavljuju u serumu inficirane osobe su IgM klase i mogu se detektovati već nekoliko dana od početka infekcije. Nakon 7-15 dana posle početka infekcije se pojavljuju antitela IgG klase. Količina obe klase antitela se povećava u odgovoru na infekciju i dostiže maksimalni nivo oko 6. nedelje od početka infekcije, nakon čega koncentracija IgM klase opada, dok IgG antitela ostaju u našem organizmu.

MIKROBIOLOGIJA

Mikrobiologija je jedna od nauka koja ima važnu ulogu u savremenom društvu. Predmet njenog proučavanja su organizmi koje nije moguće videti golim okom.

Mikrobiološke analize omogućavaju pouzdano otkrivanje uzročnika infekcija izazvanih, bakterijama, virusima, gljivicama, protozoama i parazitima.

Bakteriologija – Izolacijom bakterija iz uzorka i njihovom identifikacijom omogućava se ispitivanje njihove osetljivosti prema različitim antibioticima što je veoma značajno za izbor adekvatne terapije.

Virusologija – virusološkim analizama dokazujemo prisustva antigena (delova samih virusa) u uzorku ili prisustvo specifičnih antitela, koja se stvaraju u okviru imunog odgovora organizma na infekciju virusom.

Mikologija -U okviru mikoloških ispitivanja, vrši se kultivacija gljiva i mikroskopija koje spadaju u direktne metode, kao i enzimski testovi, koji spadaju u indirektne metode a sve u cilju identifikacije gljivica.

Parazitologija – parazitologija se bavi direktnim izolovanjem parazita iz uzorka, ili detekcijom i/ili kvantifikacijom antitela stvorenih usled infekcije određenim parazitom.

Za mikrobiološke analize najčešće je potrebna odgovarajuća priprema, više informacija možete pročitati na našem sajtu (priprema pacijenata) ili kontaktirati laboratorijsko osoblje.

Histopatologija

Savremena patohistologija obuhvata obradu i mikroskopsku analizu tkivnih uzoraka dobijenih različitim invazivnim metodama Koristi se standardno hematokslilin/eozin bojenje kao i dodatna histohemijska bojenja prema potrebi da bi se postavila dijagnoza. Mogu se koristiti i imunohistohemijske metode bojenja pločica kao i molekularna dijagnostika, a sve u cilju postavljanja tačne dijagnoze.

Citogenetika

Posebna oblast genetike koja izučava uzroke naslednih promena na nivou struktura i procesa u ćelijama, sa naročitim osvrtom na promene u hromozomima. Citogenetske analize se koriste za ispitivanje da li postoje promene u broju i/ili strukture hromozoma koji mogu biti odgovorne za bolesti kao što su Daunov sindrom, neplodnost/sterilnosti, psihomotorni i jezični sindrom rasta i razvoja.

COVID 19

Korona-virusna bolest 2019 (COVID-19) je pandemija nastala zbog teškog akutnog respiratornog sindroma izazvanog koronavirusom 2 (SARS-CoV-2).

Laboratorijska dijagnostika COVID-19 ima veliki značaj kako u postavljanju dijagnoze tako i u određivanju jstadijuma bolesti, prognozi, terapijskom monitoringu i epidemiološkom nadzoru.
Osim rutinskih biohemijskih parametara za koje postoje publikovani radovi i klinička ispitivanja da imaju značajnu ulogu za Covid dijagnostiku, lečenje i prognozu u našoj poliklinici možete uraditi:

• Antigenski test;
• Serološka ispitivana.